Svedok našeg raspada

Često smo je u Beogradu sretali i sa poštovanjem slušali na mnogim naučnim skupovima njene analize događaja na našem Balkanu svih ovih proteklih; godina od početka raspada i rata u bivšoj SFRJ. Prvom prilikom, kada smo mogli, posetili smo je u Moskvi.

U poseti ruskoj istoričarki Dr Jeleni Guskovoj

U njenom radnom kabinetu u Ruskoj akademiji nauka složeno je obilje materijala o krizi na Balkanu. Tako se zove n odeljenje Akademije kojim ona rukovodi, kao doktor istorijskih nauka. Na zidu ikona svetog Save, a među knjigama i disketama zastave svih bivših jugoslovenskih republika sem slovenačke. Svi njeni saradnici odlično govore srpski jezik.

Kod nje u stanu u ormarima stoji složeno gotovo sve što je objavljeno u bivšoj SFRJ, ali i na drugim jezicima, o zbivanjima na Balkanu. Ona kupuje sve do čega dođe, štošta joj šalju i prijatelji.

Svi u porodici dr Jelene Guskove govore ili razumeju srpski jezik. Njen otac je inače, heroj Sovjetskog Saveza iz Drugog svetskog rata, pukovnik u penziji a majka je sudija u penziji. Jelenin suprug je po zanimanju inženjer elektronike, starija ćerka Ana je završila srednju školu i verila se, a mlađa Daša je petnaestogodišnja učenica i već nekoliko godina novinarka-voditelj na ruskoj televiziji u programu za mlade.

Jelena je još na fakultetu bila zainteresovana za Srbiju i ondašnju Jugoslaviju i njenu istoriju. Zato je naučila srpski jezik, na studijama stekla prve prijatelje iz Srbije, iz Bogatića i magistrirala izučavajući ustavobranitelje u Srbiji. Aktuelni događaji su je naveli da ss za doktorat posveti političkom sistemu Jugoslavije. Objavila je više od 40 naučnih radova (knjiga, saopštenja, studija, brošura, članaka). Već 1993. godine je štampala knjigu „Jugoslavija u ognju”, koja je predstavljena u Podgorici.

Knjigu „Jugoslovenska kriza i Rusija” — dokumenti, fakti, komentari (1991-1995) objavila je najpre u Moskvi na ruskom jeziku a Institut za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda je preveo na srpski.

— Jedino pitanje sa kojim su me u Srbiji dočekivali onih ratnih godina bilo je: šta je to majka Rusija nama Srbima učinila? Ja sam ovom knjigom odgovorila svim raspoloživim dokumentima i pokazala šta je radila i mislila naša vlada, šta parlament, a šta narod — kaže Jelena Guskova.

Kao jedna od najznačajnijih poznavalaca istorijskih i političkih prilika u Jugoslaviji bila je pozvana da govori na sednici Komiteta za međunarodne političke i ekonomske odnose Vrhovnog sovjeta, na kome se rešavalo pitanje uvođenja sankcija Saveta bezbednosti protiv naše zemlje. Kao n još neki ruski intelektualci, nestranački opredeljeni, osudila je pristanak ondašnjeg ministra inostranih poslova Kozireva da se uvedu sankcije našoj zemlji. Jelena je to smatrala „bezumnom odlukom”, zbog koje će „svaki ruski čovek, kad sretne Srbina morati da mu se izvinjava u ime ruske vlade”.

Onda je došlo iznenađenje: iz sedišta Ujedinjenih nacija Guskova je pozvana da bude specijalni savetnik Jasušiju Akašiju! Kao naučni ekspert za Balkan, bila je zamenik rukovodioca čitavog tima međunarodnih stručnjaka, sa sedištem u Zagrebu, od aprila do oktobra 1994. godine.

— Iskoristila sam ovu mogućnost da prikupim dragocenu istorijsku građu — kaže Guskova, pokazujući gomilu knjiga, novina, ličnih zapisa i video-traka, koje je donela iz Knina, Sarajeva, Vukovara, nz vremena rata, kada je malo ko moglo da prođe ovim gradovima. Iz Vukovara je ponela spomen-darove Srba: golubicu na slici i kao skulpturu.

Kao istoričar posebno traga za memoarima i svedočenjima, da bi mogla da ih upoređuje. Zato je i sama razgovarala sa mnogim ljudima, kud god je putovala i donela mnoštvo fotografija, koje joj sada služe kao nastavna sredstva za studente. Jelena, inače, predaje savremenu istoriju na istorijskom fakultetu Univerziteta „Lomonosov” a s jeseni će n na pedagoškom fakultetu.

— Sve je veći broj studenata koji se zanimaju za ovu građu i sve je više onih koji spremaju diplomske, magistarske i doktorske ispite — kaže Jelena. Pomaže joj to i otežava, kako se kad uzme, da završi knjigu „Jugoslovenska tragedija krajem 20. veka” o kojoj kaže: — To je monografija raspada Jugoslavije i rata na Balkanu koju sam namenila sada ruskom čitaocu.

U njenim sećanjima posebno je upečatljivo ono iz Sarajeva, koje potvrđuje svojim fotografijama:

— Imam kazivanje jednog muslimana o počecima rata u Bosni, videla sam iznutra porušenu Nacionalnu biblioteku i Muzej Gavrila Principa i to me je mnogo potreslo. Videla sam i fotografisala mesto na kojem su stajale izlivene stope Gavrila Principa, odakle je pucao na cara Ferdinanda. Nema toga više, neko kao da ih je pijukom iskopao.

Jelena Guskova je nedavno govorila na velikom međunarodnom naučnom skupu u SANU „Susret ili sukob civilizacija na Balkanu”. Njena tema je bila — sukob interesa u kontekstu sudara civilizacija na Balkanu.