Početak predizbornog maratona u Srbiji

Izbori za Srpski parlament, za opštinske i pokrajinske organe vlasti su objavljeni, biće održani 6. maja, prvi put za 12 godina redovni, bez ozbiljne krize u strukturama vlasti. Stranke i pokreti su već počeli predizborne debate, razmatraju varijante eventualnih udruženja i koalicija. Mnogi su stigli da održe kongrese i mitinge, partijske skupštine, kako bi dokazali svoju snagu, otkrili pristalice i počeli predizbornu trku. Sve stranke su pooštrile retoriku, postale su mnogo kritičnije prema vladajućoj Demokratskoj stranci (DS). Skoro je završen rad na simbolici predizbornog maratona.

Treba istaći da su u Srbiji simbolika — parole, apeli, plakati — vrlo važan element u borbi za mesta u Skupštini. Mnogi posmatrači smatraju da parole na ovim izborima nisu tako izražajne kao proteklih godina: „Izbor boljeg života — Boris Tadić”, kao i njihovo: „Rad, investicije, sigurnost”, Srpska narodna stranka (SNS) Tomislava Nikolića će u svojoj koaliciji koristiti slogan „Pokrenimo Srbiju”. Koštunica i Demokratska stranka Srbije (DSS) su smislili parolu „Za Srbiju — znamo zašto”. DSS je takođe privukla pažnju javnosti time što je kao simbol svoje stranke rešila da iskoristi cvet različak, smatrajući ga znakom vernosti i ljubavi. Pažnju jesu privukli, ali su novinari u nedoumici: šta ovaj simbol može da kaže biračima po politici stranke? Radikali (SRS) su se zaustavili na paroli „Biramo Srbiju”, socijalisti (SPS) — „Socijalno pravedna Srbija”. Liberali su se ograničili jednom rečju „Istina”

U Srbiji je politička scena prepuna velikih i malih partija: registrovano je ukupno 87 političkih stranaka, i čak su se 2012. godine pojavile 4 nove. U čemu je zagonetka ovogodišnji izbora? Sa sigurnošću možemo reći da nijedna partija neće moći da osvoji apsolutnu većinu mesta u Skupštini: mnogi su razočarani vladajućom DS, neosporni lider radikala se nalazi u Hagu, DPS je pasivna, naprednjaci su se pojavili iz radikalne stranke u kojoj su napravili raskol i zato im je potrebno izvesno vreme za sopstvenu stabilizaciju. Međutim, možemo očekivati i neke neočekivane i nepredvidive momente.

Golim okom se vidi da se dve stranke očigledno izdvajaju iz ostalog spiska i da međusobno konkurišu. To je vladajuća Demokratska stranka Borisa Tadića, koja očigledno želi da ostane na vlsti i nova Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića, koja u Republici naglo postaje sve popularnija.

Prvo je izgledalo da će se Nikolić obavezno ujediniti s demokratama i da će u talasu administrativnog resursa vladajuće partije osvojiti parlament. Ali, očigledno, osetivši sigurnost, kao i ozbiljnu podršku Zapada, SNS je počela da se deklariše kao opozicija, a to znači da neće sklopiti sporazum s vlašću. Stvorivši koaliciju s manjim strankama — Nova Srbija, Pokret snaga Srbije braće Karić i Pokretom socijalista — Nikolić planira da pobedi na izborima na protestnom glasanju.

Vladajuća DS ima malo šanse da ostane na vlasti bez podrške Zapada. Sudeći po svemu, Tadić još uvek ima izvesni limit poverenja Zapada, inače mu ne bi dali poklon pred izbore — 1. marta Srbije je dobila zvaničan status zemlje — kandidata za člana Evropske unije — ni ranije, ni kasnije, već upravo uoči početka predizborne kampanje. S jedne strane, Tadić može da kaže biračima da je njegov glavni životni zadatak — da približi Srbiju članstvu u EU — obavljen. I to će biti jak adut u njegovoj kampanji. S druge strane, da li će moći da objasni narodu, koji ceh za to mora da se plati i šta stoji iza ove odluke Evrope? Svi su se dosećali da je od Beograda traženo da prizna nezavisnost Kosova, da izjavi da želi da stupi u NATO, da se ne buni protiv velike samostalnosti Vojvodine. Čisto spoljašnje činilo se da se Beograd neće dogovoriti s Vašingtonom o ovim pitanjima. Ipak, sudeći po depešama američkih diplomata, objavljenim na Vikiliksu, Boris Tadić je svoju poziciju u vezi s Kosovom povezivao direktno s podrškom SAD i drugih evropskih zemalja njegovoj partiji, često ističući da će Srbija učiniti sve u pravcu saradnje s Tribunalom i priznavanja nezavisnosti Kosova ukoliko upravo on bude na vlasti.

U poslednje vreme je otvoreno „Srbija mora da prizna Kosovo ako želi da uđe u EU” već postalo glavni lajtmotiv svih diplomatskih razgovora s rukovodstvom Srbije. Verovatno je Beograd počeo da ispunjava upravo ovaj nalog vodećih evropskih država. Njegova pozicija u najnovijim događajima na granici Kosova jeste potpuna nezainteresovanost za rešavanje konflikta u korist Srba na Kosovu i Srbije.

Socijalisti (SPS) svoj zadatak vide u zauzimanju mesta bliže vlasti. Na izborima 2008. godine su osvojili svega 7,8% glasova, ali su ušavši u koaliciju s vladajućom strankom dobili nekoliko mesta u vladi. Danas socijalisti oprezno mere na sebi košulju opozicionara pokušavajući da predvide ko će pobediti kako bi dodali ruku za nedostajuću većinu. Zasad SPS ide na izbore sa Strankom penzionera i Jdinstvenom Srbijom.

Ako je reč o glavnim političkim orijentirima stranaka, većina je, osim radikala — za evropsku integraciju. Za NATO je takođe većina, samo su radikali, Vojislav Koštunica i Dveri sprske protiv. Dakle, ima nijansi i u vezi s pitanjima saradnje s Rusijom, pomoći kosovskim Srbima i priznavanjem nezavisnosti pokrajine.

Čini se da je na ovim izborima sve predvidivo. Međutim, internet anketa koja je sprovedena u toku nakoliko poslednjih dana, pokazala je da se među liderima izdvajaju 4 stranke i koalicije. I ovde ima iznenađenja. 26,45% glasova potencijalni birači bi dali Ujedinjenim regionima Srbije na čelu s Mlađanom Dinkićem. DS Borisa Tadića zadržava drugo mesto — 23,98%, Nikolićeva SNS je na trećem mestu, ali s velikom razlikom (14,91%). Neočekivano je i to što ih sustopice prati nedavno osnovan Pokret Dveri srpske (11,67%), koji se zalaže za tradicionalne porodične vrednosti, za povratak srpskoj tradiciji. Najmanji broj glasova zasad su dobili socijalisti, DSS i radikali.

Rešavanje još jednog problema u najskorije vreme će pokazati koliko je vladajuća koalicija poslušna u rukama Evropljana. Praktično, predavši pokrajinu, predsednik je ipak objavio da će izbori biti održani na teritoriji Kosova. Omah su se aktivirale međunarodne organizacije plašeći vlasti nestabilnošću. Beogradu je predloženo da organizuje izbore na principu dvojnog državljanstva . S tim se slaže albansko rukovodstvo, a Albanska narodna vojska, koja se dugo nije pojavljivala na političkoj sceni pripretila je vojnim dejstvima ako Srbi izađu na izborna mesta. Zasad rukovodstvo zemlje insistira na održavanju izbora, pošto je Kosovo još uvek sastavni deo Srbije. Međutim, što se izbori više bliže, tim je jasnije da Zapad neće dozvoliti Srbiji da održi izbore na Kosovu. Sve češće se Srbi podsećaju na to da je za održavanje izbora na Kosovu potrebna dozvola UNMIK, koji je sa svoje strane izjavio da ne može da garantuje ljudima bezbednost 6. maja. U ovoj dilemi će, kako nam se čini, rukovodstvo izabrati put koji ne može naškoditi Srbiji na njenom putu evropskih integracija.

Predizborni maraton u Srbiji je zasad tek na samom početku. Ali, ima malo vremena za velike promene ili ozbiljna iznenađenja. Međutim, oni su mogući samo u slučaju da Zapad oslabi svoju pažnju prema Srbiji.