Neugodni srpski lider u Bosni i Hercegovini

Ime Milorada Dodika u poslednje vreme sve češće se pojavljuje u medijima. Predsednik Republike Srpske (dalje RS) akstivan je, mnogo govori, pri tome, izjašnjava se po pitanjima mnogo širim nego što je samo Republika Srpska: o Kosovu, regionu, Srbiji, srpstvu. I o njemu ne pišu uvek prijatno.

U svojim istupanjima on je bodljikav, ne pokušava svima da se dopadne. Na jednoj naučnoj konferencij u Banjaluci, gde je prisustvovalo 20 naučnika i diplomata iz Turske, on je vrlo otovreno govorio da nije u interesima RS aktivno prodiranje Turske na Balkan. Dodik kritikuje one srpske političare koji žele više da se dopadnu Zapadnu nego da razmišljaju o interesima svoje zemlje, ispunjavaju sve što kaže američki ambasador.

On se izjašnjava i povodom Kosova. Predsednik bi mogao da učestvuje u pregovorima o Kosovu, pošto ima bogato pregovaračko iskustvo u okviru svoje Republike. Ja bih zauzeo stroži stav o Kosovu, zahtevao bi sever Kosova, i da se reguliše status Srba na jugu. istupao bih za stalno razgraničenje sa Albancima na Kosovu. O tome i govorim: sever Kosova treba da ostane u Srbiji, kako bi svi videli da Srbija nije ponižena. On smatra politiku malih koraka nepotrebnim ustupcima, zalaže se protiv uspostavljanja granice na Kosovu. I on, istina oprezno, kritikuje Beograda za previše popustljivu poziciju na pregovorima sa Prištinom.

Predsednika brine pitanje srpske integracije i rastužuje stalna srpska razjedinjenost, kada svako vuče na svoju stranu i ne misli na zajedničke interese. Dodik shvata važnost akutalnog moemnta, smatra ga bitkom za integraciju srpskog naroda na Balkanu, poziva da se odrede interesi, označi jasan nacionalni cilj. On bi hteo da Srbija i Republika Srpska imaju promišljeni plan u tom pravcu. Određene teškoće, kako smatra predsednik RS, stvaraju upravo persspektive koje se vide na različit način: RS čvrsto ekonomski, a sada i politički vezuje sebe za Rusiju, a Srbija za EU. Dodik ima dobre odnose sa svim strukturama vlasti u Srbiji, nezavisno od toga koja stranka trenutno rukovodi. Saradnja po njegovom mišljenju treba da jača, i u ovom trenutku bila bi tragedija kada bi se odnosi Srbije i Republike Srpske oslanjali samo na personalne veze. Ipak jedinstva pogleda za sada nema.

U odnosima prema NATO-u Dodik izražava jasan stav. Kao prvo, o pridruživanju ovoj vojnoj organizaciji odluku treba da donese narod na referendumu. A kao drugo, on povezuje rešavanje pitanja sa stavom Srbije, da se ne dopusti granica NATO-a na Drini (između RS i Srbije).

2012. godina bila je teška u ekonomiji RS. Druga polivina 2011. godine i čitava prošla godina okarakterisane su recesijom mnogih ekonomskih pokazatelja, što je u većoj meri bilo posledica usporavanja ekonomske i spoljnoekonomske aktivnosti u zoni evra i u zemljama regiona, gde se nalaze najvažniji partneri Republike Srpske, kao i teških vremenskih uslova, suše. U ekonomiji je primetan nazadakraste nezaposlenost (25,6% 2012. godine), ozbiljno je smanjenja kupovna moć stanovništva, postoje teškoće sa investicijama. Pao je obim trgovine, industrijske proizvodnje. A zbog toga su se smanjili budžetski prilivi. Bilo je i štrajkova povodom smanjenja plata.

U takvim uslovima Predsednik se odlučio na smenu vlade Aleksandra Džombića. Novu vladu formira bivši ministar za ekonomske odnose i regionalni razvoj Željka Cvijanović. Njoj Dodik postavlja sasvim konkretne zadatke: prevladati zastoj u ekonomiji i podržati narod u teškom kriznom periodu.

Takav neugodni lider Srba u Bosni i Hercegovini smeta onima koji žele da vide Bosnu kao unitarnu, koji čekaju ustupke kao nagradu za mogućnost sna o EU. Republika Srspka je pokvarila sve američke planove: ne samo da je preživela, već je i ojačala svoje pozicije u Bosni i Hercegovini. Dejtonski sporazum je pisan kao privremeni dokument, koji je lako prepisati ili čak likvidirati: navodno, Srbi će se smiriti, dobivši svoju autonomiju u vidu Entiteta, a zatim pod strogom kontrolom SAD i Visokog predstavnika će početi da ustupaju svoja ovlašćenja radi jačanja centralne sarajevske vlasti. I sve ove gdoine Bosance, Srbe i Hrvate ubeđuju da oni treba da teže centralizaciji BiH, pošto drugačije ne mogu da stupe ni u EU, ni u NATO. Instrument za realizaciju takvih planova je Visoki predstavnik za koordinaciju civilnih aspekata Dejstonskog sporazuma. I svi planovi SAD dobro su realizovani sve do 2009. godine, dok je RS pristajala na ustupke. Činilo se da do unitarne Bosne nije daleko. Ali Srbi su se tiho pobunili, prestali da čine ustupke, počeli da govore o odvajanju, zato SAD razrađuju druge scenarije za unišenje RS.

Talas kritike se obrušio na predsednika Republike Srpske. Ona je poticala i od suparnika na političkoj sceni, i od oponenata iz drugih regiona. Sa jedne strane, kampmanja nje sastoji od prilično razjedinjenih dejstava različitih ljudi i grupa, ali sa druge vidi se sasvim određeno usmerenje i vremenska koncentrisanost.

Opoziciona Srpske demokratska stranka izjavljuje da je došlo vreme promena, pošto se vlast bogati, a narod gladuje, da su neophodni prevremeni izbori.Danas se vode pregovori niza opozicionih stranaka o zajedničkim akcijam aprotiv aktualne vlasti.

Međunarodni institut za blikoistočna i balkanska istraživanja sa sedištem u Ljubljani koji nisu otvorili Slovenci, posvetio je poseban veliki rad ulozi Milorada Dodika, koji nekolikko poslednjih godina svoje političke delatnosti predstavlja ozbiljnu pretnju po evropsku bezbednost. Po mišljenju analitičara ovog instituta ultranacionalista Dodik je kriv što poče od 2006. godine u Bosni i Hercegovini i čitavom regionu nema nikakvog boljitka. Autori istraživanja su se setili njegovog sukoba sa Radovanom Karadžićem u vreme rata, ali uzrok nisu tražili u političkim ili idejnim neslaganjima, već u pitanjima špekulisanja skpom robom. U referatu se tvrdi da je Banjaluka ostala jedan od glavnih centara regionalnog kriminala.

Neki portli BiH i Srbije požurli su da objave da je minhenski sud pokrenuo krivično delo protiv Milorada Dodika i njegovog sina Igora, tobože umešanih u bankarske mahinacije. Državno tužilaštvo Minhena moralo je da demantuje slične glasine.

Emir Kusturica smatra da SAD teže da kazni Dodika i da mu pripremaju Miloševićev scenario. Njima smeta to što je on porpisao sa Rusima sporazum o Južnom toku. Zato mu organizuju 5. oktobar, uveren je režiser. Po njegovom mišljenju Dodik je najbolje što je moglo da se desi Republici Srpskoj. A američki ambasador izražava nezadovoljstvi time što je Dodik najveći problem za NATO integraciju. To je bio jasan signat onima koji su navikli da slušaju glas Amerike da ne gledaju na Dodika sa simpatijama. Američki ambasador u Beogradi Majkl Kirbi priznaje da Republika Srpska nije najbolje rešenje za BiH.

Sam predsednik RS priznaje da on smeta onima koji žele opet da vide Bosnu kao unitgarnu, bez RS. U intervjuu za Večernje novosti Dodik je pomenuo da u RS stižu pare za nevladine organizacije kako bi se započelo arapsko proleže u cilju da se on smeni sa svoje dužnosti. On ne odgovara onima koji žele da potčine bosnu, pokušaće da ga optuže za kriminal i da ga liše dužnosti. Sličan scenario šeta po svetu od oktobra 2000. godine, kada je uspešno profunkcionisao u Beogradu. Zatim su ga ponovili u Gruziji, onda u Ukrajini. Zašto da se nešto menja ako uspeva dobro? U arapskim zemljama takođe je uspelo, tim pre što posle Beograda novajlije obučavaju hrabri momci iz Srbije od američkog novca.

Takav pritisak na predsednika RS očigledno je izazvan željom da se destabilizuje politička situacija u RS, da se natera rukovodstvo da ide na ustupke, prekinute od kada se na vlasti nalazi Milorad Dodik. I životna želja je da se smeni sam Dodik, bez kojeg su mogući i ustupci i povratak vlasti Visokog predstavnika i formiranje unitarne Bosne. Ali glavno neprihvatanje Zapada izaziva orijentacija RS na Rusiju. U interesima Rusije danas je da pomogne RS da ostane važan faktor stabilnosti i samostalnosti, suprotstavljanja planovima Zapada za potpuno uništenje Srba kao važnog faktora politike na Balkanu.