Da li je Srbija zaboravila da su je bombardovali?

P re 13 godina na mirnu evropsku državu sručile su se NATO bombe. Agresija NATO-a protiv Jugoslavije u martu-junu 1999. godine opravdavana tobože brigom o obespravljenom albanskom stanovništvu Kosova i Metohije, trajala je 78 dana.

Briga o Albancima bila je povod. U stvari Beograd su najsurovije kaznili za neželju da sarađuje sa NATO-om, da deli svoj suverenitet, menja dugogodišnjeg rukovodioca Slobodana Miloševića.

Agresija NATO-a nije postigla glavni cilj — svrgavanje Slobodana Miloševića, bila je sačuvana i armija. SAD su morale da razrade novu strategiju koja je, treba reći, odlično odradila. U tom cilju u oktobru 2000. godine SAD i Nemačka izvršile su specijalnu operaciju, kasnije tiražiranu u drugim zemljama pod nazivom „obojene revolucije“. Na vlast su došli ljudi koji su počeli aktivno da sarađuju na NATO-om, potpisali sa njim nekoliko sporazuma. Ipak želja Jugoslavije da stupi u tu organizaciju tada nije bila ispoljena. Šta više, 2010. godine u Minhenu ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić dao je izjavu da će Srbija i dalje čuvati neutralnost i neće se pridruživati vojnim ili odbrambenim savezima. Na taj način, na Balkanu samo Srbija je ostala Država koja nije težila da uđe u NATO. Ali to još nije značilo da je dati stav bio konačni. U srpskom društvu nastavljaju se vrlo žive diskusije povodom stupanja u NATO.

Stanovništvo Srbije u celini ne podržava ideju pridruživanja NATO-u. Isto se tiče i Crne Gore. Ipak, odvojivši se od Srbije 2006. godine, crnogorsko rukovodstvo otvoreno govori da nema alternative stupanju u NATO. U Avganistanu već služi ograničeni kontigent crnogorske vojske od 30 ljudi kao prvi ulog Crne Gore u posao njenog skorijeg pridruživanja NATO-u. U Srbiji se za sada direktno o tome ne govori, mada je ambasador SAD u Beogradu Meri Vorlik još 2010. izjavila da su za Srbiju vrata NATO-a uvek otvorena. Kakvu će odluku doneti Srbija? Da podsetio da je u septembru 2000. godien Beogradski okružni sud razmotrio krivično delo protiv Vilijama Kintona, Medlin Olbrajt, Vilijama Koena, Entonija Blera, Robina Kuka, Džordža Robertsona, Žaka Širaka, Jubera Vedrina, Alena Rišara, Henrika Šredera, Jozefa Fišera, Rudolfa Šarpinga, Havijara Solane i Veslija Klarka, proglasivši ih krivim za zločin protiv Jugoslavije, odredviši meru kažnjavanja zatvorskom kaznom u trajanju od 20 godina. Izgleda da su na to danas već zaboravili.

Za vreme nove tzv. demokratske vlasti u zemlji je pokrenuta kampanja propagande stupanja u NATO. Počela je aktivno da radi nevladina organizacija Forum bezbednosti koji finansira Zapad. Pristalice Alijanse predstavile su čak javnosti novi grb Srbije gde umesto tradicionalnog krsta sa četiri „s“ stoji NATO zvezda. Za vreme ministra odbrane Šutanovca započela je reforma vojske po NATO standardima, u cilju kasnijeg stupanja u NATO. Glavni reformator vojske bio je načelnik Generalštaba general-major Zdravko Ponoš i ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je svojevremeno završio kurseve FBR. U junu 2007. godine Šutanovac je rekao američkom ambasadoru u Beogradu da je njegova misija priprema srpskih oružanih snaga za stuapnje u NATO. U telegramu američkog činovnika od 7. maja 2009. godine objavljenom na sajtu Vikiliks, ističe se da ministar odbrane Šutanovac prilježno radi na izmeni javnog mnjenja povodom NATO-a i SAD. Za Amerikance je bilo takođe vrlo važno što im je ministar odbrane obećao da srpska vojska nema ni planova ni interesa da se meša u poslove Kosova ni pri kakvom razvoju scenarija. Amerikanci su uvereni da se odnos Srbije prema NATO-u neće promeniti, čak ako u ministarstvu odbrane dođe do promena i pomeranja.

U telegrmu američkih diplomata ukazano je da se reforma srpske vojske sprovodi „u našim interesima“, a najvažnije dostignuće je „izmena stanja svesti srpskih oficira“. U Srbiji je predsednik Boris Tadić mnogo puta ponavljao da će se Srbija uvek držati neutralnosti i nikada neće planirati da stupi u NATO. Ipak u telegramima iz 2007. godine navode se njegove reči o tome da je „integracija Srbije u NATO prioritet broj jedan“. Pri tome nije bilo reči o nekoj formi saradnje, već o punopravnom članstvu. Upravo o tome govorio je Vuk Jeremić u Briselu 5. septembra 2007. godine za vreme prezentacije dokumenata o ciljevima Srbije u programu Partnerstvo za mir. Sam dokument pripremili su Amerikanci. U saopštenju od 8. decmebra 2008. godine sa zatvorenog savetovanja rukovodstva NATO-a govorilo se: „Saveznici su sporili i po pitanju stupanja Srbije, pri tome Italija, Mađarska i Norveška predložile su da se pohvali Srbija za evroatlantski put kojim je Beograd počeo da ide, mada su SAD upozorile da bi to moglo da skrene pažnju javnosti na uzlazne evroatlantke težnje Beograda“. SAD aktivno pomažu da se u srpskom društvu stvara novi imidž NATO-a: ulažu novac u obuku novinara, predlažu specijalne grantove za radio i TV emisije, istupaju u velikim listovima, plaćaju naručene članke.

Tek publikacije Vikiliksa otvorile su oči na planove rukovodstva zemlje u pogledu NATO-a. U tome ga aktivno podržava Vašington. Debora Menuti, šef političkog departmana ambasade SAD u Srbiji podvukla je želju SAD da posredstvom Severnoatlantske alijanse upostavi potpunu kontrolu nad teritorijom Srbije. Mi ne tražimo od Srbije da zaboravi na događaje iz 1999. godine, rekla je gospođa Menuti. Ali meni se čini da nacionalni interesi Srbije u datom trenutku zahtevaju da se raskine sa prošlošću — preostali gnev ne treba da zaseni glavno pitanje — da li je Srbiji povoljnije da ostane van NATO-a ili da mu se pridruži.

Zašto se tako trude Amerikanci? Njihova glava briga je udaljavanje Srbije i Crne Gore od Rusije, garancije neprikonovenosti postojećih, kao i svih potencijalnih vojnih baza na Balkanu, dobijanje hrabrog i poslušnog vojnika za najopasnije i najprljavije operacije Alijanse u čitavom svetu.

NATO je za Rusiju potencijalno opasna organiazcija koja preti nacionalnim interesima Rusije. Predsednik Dmitrij Medvedev među glavnim spoljnim pretnjama naveo je težnju da vojni potencijal NATO-a stekne globalne fukncije koje bi se relizovale mimo normi međunarodnog prava, da se vojna infrastruktura zemalja-članica NATO-a približi granicama Rusije, između ostalog putem proširivanja bloka. Zato stuapnje balkanskih zemalja u NATO primoraće i Srbiju, i Crnu Goru, i Makedoniju, i Republiku Srpsku u sastavu Bosne i Hercegovine da zauzmu antiruski stav. Ima nad čime da se zamislimo, mi slovenska braća.

Da podsetimo: Ekonomski potencijal 19 najrazvijenijih zemalja sveta koje su učestvovale u ovoj akciji premašivao je jugoslovenski 679 puta. Napadima je podvrgnuta čitava teritorija Jugoslavije. U naletima je učestvovalo 1200 aviona, među njima 850 borbenih, koji su sa teritorije Italije, Nemačke, Velike Britanije, Turske, Francuske, Mađarske, kao i sa kontinentalnog dela SAD, po NATO podacima, izvela 35 000 vazdušnih napada. Delovanje avijacije podržavala je mornarička grupacija u sastavu tri nosača aviona, šest udarnih podmornica, dve krstarice, sedam razarača, 13 fregata. U Sredozemnom moru nalazila su se 4 velika desantna broda sa 10 000 marinaca. Avijacija NATO-a je nanela 2300 vazdušnih udara na 995 objekata. Po teritoriji Jugoslavije je izbačeno preko 3000 krstarećih raketa, oko 25000 tona (po nekim podacima 79000) eksploziva. U agresiji je poginulo 2000 civila, oko 7000 je ranjeno, 30% njih su deca. Materijalna šteta naneta Jugoslaviji iznela je preko 200 milijardi dolara.

Albanskie liderы v Makedonii, so svoeй storonы, soglasilisь s neobhodimostью reformirovatь Respubliku Makedoniю, čtobы ona mogla statь demokratičeskim gosudarstvom dlя vseh ee graždan i vseh эtničeskih sodružestv. Konsensus albanskih liderov osnovыvalsя na sleduющih principialьnыh poziciяh: priznanii, čto vse reformы sohranяt mulьtiэtničeskiй harakter Makedonii; čto transformaciя Makedonii dolžna vesti stranu k evroatlantičeskoй integracii; čto rešenie, osuщestvlяemoe v ramkah vnutrennego političeskogo processa, budet podderživatьsя SŠA i ES. Osnovыvaяsь na эtih principah, albanskie liderы v Makedonii rešili učastvovatь v processe dialoga o reformah, rabotaя nad sleduющimi voprosami: popravki k Konstitucii; neograničennoe upotreblenie albanskogo яzыka kak služebnogo яzыka v Makedonii; эtničeskoe proporcionalьnoe predstavitelьstvo v gosudarstvennыh institutah; rasširenie kompetencii obщin; polnoe izmenenie Konstitucii; vvedenie konsensusnoй demokratii v sferah deяtelьnosti, kotorыe otnosяtsя k эtničeskim pravam (sootvetstvenno ograničenie v golosovanii po principu bolьšinstva v sferah, kotorыe otnosяtsя k эtničeskim pravam); pravo svobodnoй kommunikacii v ramkah albanskogo kulьturnogo prostranstva. Odnim iz usloviй načala peregovorov albancы sčitali vklюčenie členov albanskoй Osvoboditelьnoй nacionalьnoй armii v raznыe vidы deяtelьnosti v mirnoй žizni, vklюčaя deяtelьnostь v ramkah gosudarstvennыh institutov.

V sbornike privoditsя Ramočnoe soglašenie meždu Makedonieй i Evro-atlantičeskim soюzom, kotoroe položilo konec vooružёnnomu stolknoveniю v Makedonii i nametilo osnovnыe puti reformirovaniя gosudarstva i izmeneniя Konstitucii Makedonii v napravlenii sovremennogo demokratičeskogo gosudarstva, kotoroe dolžno v polnom obъeme garantirovatь prava i potrebnosti vseh ego graždan v sootvetstvii s samыmi vыsokimi meždunarodnыmi standartami.

2003-2005 gg. predstavlenы dokumentami, osveщaющimi stremlenie meždunarodnыh organizaciй razrabotatь programmu razvitiя Kosova i Metohii, kotoraя bы pozvolila načatь obsuždenie statusa kraя. Tak, bыli sformulirovanы «Standartы dlя Kosova», k kotorыm otnosilisь sleduющie oblasti: funkcionirovanie demokratičeskih institutov, verhovenstvo zakona, svoboda peredviženiя, vozvraщenie bežencev i reintegraciя, эkonomika, imuщestvennыe prava, dialog s Belgradom i Korpus zaщitы Kosovo. Sovet Bezopasnosti podderžal эtot plan, kotorый dolžen služitь v kačestve osnovы dlя ocenki progressa, dostignutogo vremennыmi institutami samoupravleniя v Kosove i Metohii.

Pravitelьstvo Serbii ocenivalo primenenie rezolюcii 1244 SB OON kak neudovletvoritelьnoe i vыzыvaющee bespokoйstvo, a process sozdaniя demokratičeskogo i mulьtiэtničeskogo obщestva i institutov v Kosove i Metohii neudovletvoritelьnыm i nesostoяvšimsя, otmečennыm эtničeskoй diskriminacieй i odnostoronnimi rešeniяmi, kotorыmi vozmutitelьno narušaюtsя položeniя Rezolюcii SB OON. Sredi takih rešeniй — Deklaraciя o legalizacii deяtelьnosti tak nazыvaemoй Osvoboditelьnoй armii Kosovo, perenos polnomočiй meždunarodnыh missiй na vremennыe institutы samoupravleniя i izbeganiem realьnыh mehanizmov sozdaniя demokratičeskogo obщestva, kakovыm яvlяetsя process decentralizacii. Pravitelьstvo otricatelьno ocenivalo i obщuю situaciю soblюdeniя prav čeloveka v Kosove i Metohii, otmečennuю učastivšimisя slučaяmi terrorističeskih aktov, fizičeskogo nasiliя, ubiйstv na эtničeskoй osnove, rezkoй эkspansieй organizovannogo kriminala, razboйnыmi napadeniяmi, uzurpacieй i uničtoženiem častnoй sobstvennosti, ograničeniem svobodы peredviženiя, nedostupnostью institutov dlя predstaviteleй serbskoй nacionalьnoй obщinы i t. d.. Neuspešnыm okazalsя i process vozvraщeniя bežencev i pereselennыh vnutrь Serbii lic, poskolьku za četыre goda v Kosovo i Metohiю vernulosь menee dvuh procentov bežencev i rasselennыh lic iz rяdov serbskoй nacionalьnoй obщinы.

V marte 2004 g. v Kosove i Metohii proizošlo širokomasštabnoe mežэtničeskoe nasilie nad serbskim naseleniem so storonы albancev, v rezulьtate kotorogo imelisь mnogo ubitыh i sotni ranenыh, a takže napadeniя na voennoslužaщih Sil dlя Kosovo i na personal i obъektы Missii Organizacii Obъedinennыh Naciй po delam vremennoй administracii v Kosove. Provodя analiz složivšeйsя situacii, Generalьnый sekretarь OON otmečal v noяbre 2004 g., čto obstanovka v Kosove harakterizovalasь narastaющim čuvstvom neudovletvorennosti i razočarovaniя. «S točki zreniя albanskogo bolьšinstva v Kosove, osnovnaя pričina ne imela mežэtničeskogo haraktera, a vыtekala iz soveršenno očevidnoй serьeznoй nehvatki эkonomičeskih vozmožnosteй i otsutstviя яsnoй političeskoй perspektivы. Imevšie mesto v marte aktы nasiliя zastali meždunarodnoe soobщestvo vrasploh», — podčёrkival Kofi A. Annan(6). Ono ne smoglo ocenitь nastroeniя sredi naseleniя i osoznatь glubinu neudovletvorennosti bolьšinstva i stepenь uяzvimosti menьšinstv. Skladыvalosь takoe vpečatlenie, čto v meždunarodnom soobщestve vo glave s Missieй Organizacii Obъedinennыh Naciй po delam Vremennoй administracii v Kosovo carilo zamešatelьstvo, čto emu ne hvatalo celeustremlennosti i vnutrenneй spločennosti. Missiя stala glavnыm obъektom kritiki so vseh storon, hotя ona takže яvlяetsя žertvoй otsutstviя četkoй političeskoй perspektivы. Narodnaя skupщina Serbii zaяvila, čto «pogrom serbskogo naseleniя Kosova i Metohii 17-19 marta яvlяetsя sledstviem negotovnosti MOONVAK i KFOR vыpolnitь svoi obяzatelьstva po Rezolюcii 1244 Soveta bezopasnosti OON. Эto prяmoй rezulьtat perenosa polnomočiй ot meždunarodnoй administracii na vremennыe organы Kosova»(7).

V Rossii v marte 2004 g. bыl naznačen novый ministr inostrannыh del S.Lavrov, kotorый vpervыe oharakterizoval situaciю v Kosove i Metohii kak «provocirovannый эkstremistami rezkiй vsplesk nasiliя v эtom krae», kotorый «obnažil soznatelьno provodimuю imi politiku эtničeskoй čistki nealbanskogo naseleniя Kosovo, prežde vsego — kosovskih serbov»(8). Imenno s эtogo vremeni, kak pokazыvaюt dokumentы, poziciя Rossii stanovitsя bolee obъektivnoй na vsёm balkanskom napravlenii

Odnim iz važnыh dokumentov 2005 g. яvlяetsя obzor položeniя v Kosove, sdelannый Kaem Эйde. Gospodin Kaй Эйde (Norvegiя) bыl naznačen Specialьnыm poslannikom Generalьnogo sekretarя po provedeniю vseobъemlющego obzora položeniя v Kosove v mae 2005 g. On analiziroval situaciю v krae, čtobы vыяsnitь, imeюtsя li tam usloviя dlя perehoda k političeskomu processu, prizvannomu opredelitь ego buduщiй status, v sootvetstvii s rezolюcieй 1244 (1999) Soveta Bezopasnosti i sootvetstvuющimi zaяvleniяmi Predsedatelя. Эtot obzor ispolьzovalsя takže dlя togo, čtobы dobitьsя progressa na mestah i sodeйstvovatь sozdaniю usloviй, sposobstvuющih podvižkam v političeskom processe. Rezulьtatom deяtelьnosti poslannika stal specialьno podgotovlennый doklad, kotorый bыl predstavlen Sovetu Bezopasnosti. Važno otmetitь, čto g-n Эйde prišel k vыvodu, čto, nesmotrя na to, čto osuщestvlenie sootvetstvuющih standartov v Kosove яvlяetsя neravnomernыm, prišlo vremя perehoditь k sleduющemu эtapu političeskogo processa(9).

Osnovыvaяsь na эtom doklade, Generalьnый Sekretarь OON načal podgotovku k vozmožnomu naznačeniю Specialьnogo poslannika dlя rukovodstva processom opredeleniя buduщego statusa Kosova. I v oktяbre 2005 g. Kofi A. Annan soobщil členam Soveta Bezopasnosti, čto «nameren naznačitь bыvšego prezidenta Finlяndii Martti Ahtisaari moim Specialьnыm poslannikom, kotorый budet rukovoditь processom opredeleniя buduщego statusa Kosovo»(10) . Imenno M.Ahtisaari vozglavil peregovornый process meždu delegaciяmi Prištinы i Belgrada v 2006-2007 gg., a takže stal avtorom predloženiя o predostavlenii Kosovu nezavisimosti.

Poslednim dokumentom sbornika яvlяetsя Doklad Generalьnogo sekretarя OON ot 27 oktяbrя 2005 g., v kotorom otmečaetsя, čto v celom situaciя v Kosove ostaetsя spokoйnoй, no naprяžennoй, a obstanovka s točki zreniя mežэtničeskih otnošeniй v Kosove takže ostaetsя otnositelьno spokoйnoй, no nestabilьnoй. Tolьko v avguste 2005 g. bыl zaregistrirovan v obщeй složnosti 251 incident, svяzannый s kontrabandoй narkotikov, oružiя, falьšivыh denežnыh znakov i s drugoй kontrabandnoй deяtelьnostью(11). Doklad vыderžan v spokoйnыh tonah, i, nesmotrя na vыvod o tom, čto «naprяžennostь, kotoraя budet sohranяtьsя v obozrimom buduщem», gotovil počvu dlя načala peregovornogo processa v 2006 g., kotorый dolžen bыl zakončitьsя predostavleniem kraю nezavisimosti. Odnako эti sюžetы stanut predmetom rassmotreniя uže drugih sbornikov dokumentov.

Doktor istorijskih nauka
Guskova Jelena Jurjevna