Како је сламана Србија

Све што се десило Србима и Србији је добра порука онима који су желели или желе да сачувају своју независност и територијалну целовитост у новим геополитичким условима. Без обзира на велике проблеме, у земљи је почео процес оздрављења. Сада је потребно имати политичку мудрост и направити баланс у односу са Западом, показати високи професионализам у решавању задатака, али и водити нову кадровску политику.

Доктор историјских наука, специјалиста за историју југословенских народа, Гускова Јелена Јурјевна, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института РАН[g] у Москви важи за једног од највећих познавалаца збивања на просторима бивше СФРЈ[g]. Госпођа Гускова, која је и предавач на Историјском факултету МГУ[g], 1994. године је радила као научни експерт за Балкан у штабу мировне мисије УН[g] у Загребу. Аутор је више од 250 научних радова, међу којима је и књига „Историја југословенске кризе (1990-2000)”, из које „Глас јавности” већ скоро два месеца објављује најзанимљивије делове. У разговору за „Глас јавности”, Гускова говори о свом виђењу тренутне ситуације на нашим просторима.

— („Глас јавности” — Г. ј.): Има ли нових момената у теми распада СФРЈ у односу на време писања књиге?

(Јелена Гускова — Ј. Г.): Као да се историја понавља. Балкан је у свим порама неспокојан и нестабилан. Појавиле су се нове болне тачке, или обновиле старе. Произашли су нови догађаји, попут рата у Македонији, такозване револуције у Србији, промена политичког и економског курса у Србији и Црној Гори, јачања албанског фактора у кризи на територији бивше Југославије. Престала је да постоји СФРЈ, настала је политичка криза у односима између Србије и Црне Горе, убијен је премијер Ђинђић... Догодила се предаја председника Србије, као и неколико српских генерала и официра Хашком трибуналу. У књизи недостаје мноштво догађаја који су претходили агресији НАТО[g], као и о њеним последицама. О томе ћу написати посебну књигу.

(Г. ј.) Како оцењујете тренутну ситуацију у државној заједници СЦГ[g]?

Ситуација изгледа нестварно. Почело је Соланиним бомбардовањем Југославије, а наставило се стварањем непостојеће државе. Народ није питан, параламент је игнорисан. У замену за све ово предложена је нека форма државне заједнице која у светској пракси не постоји. И, што је веома чудно, успело се у свему томе. Њега су послушали и сагласили се са тим. Из тога се може извући само један закључак — народ је сломљен, лишен је воље да сам решава своју судбину. Све што се десило Србима и Србији је добра порука онима који су желели или желе да сачувају своју независност и територијалну целовитост у новим геополитичким условима. Системом санкција, изолацијом земље, применом силе, Србија је разрушена, ослабљена, сломљена.

(Г. ј.) Поставља се питање да ли је она способна да се брзо издигне из тога без стране помоћи.

Ја лично мислим да би Срби и Црногорци живели заједно, јер је познато да је малим државама доста тешко да опстану. Велики их глођу. Црногорци се о томе морају замислити. Наду у заједништво уливају последњи догађаји, пре свега попис становништва у Црној Гори и резултати избора у Србији. Без обзира на велике проблеме, у земљи је почео процес оздрављења. Сада је потребно имати политичку мудрост и направити баланс у односу са Западом, показати високи професионализам у решавању задатака, али и водити нову кадровску политику.

(Г. ј.) Американизација Косова?

Мада сви у свету говоре о стварању демократског поретка на Косову и мирног и спокојног живота који оправдава излазак наших миротовораца, сумњам да ћемо ускоро бити сведоци ове идиличне слике. Ми смо изашли, а војне базе НАТО-а су остале. Процес американизације и натоизације се наставља — примећује Гускова.

(Г. ј.) Протекторати?

Саветник америчког председника Џорџа Буша, Џексон, је у једном интервјуу изјавио да ће, у случају непослушности, Југославија бити изолована од осталог дела света. Сада је Запад окупиран решавањем балканског питања. И у том процесу НАТО води важну улогу. Када питање безопасности, то јест послушности у вези с Југославијом буде решено, тада може бити решено и питање демократске трансформације, поручио је Џексон. О томе да се земљи да слобода избора све мање се говори. Могуће је да се теорија протектората над балканским и другим словенским народима, која је примењена на Косову, у Босни и Херцеговини, ускоро допуни новом варијантом практичне примене у Србији и Црној Гори — упозорава Гускова.

(Г. ј.) Да ли су ратови на Балкану дефинитивно за нама?

Мислим да су ратна дејства за нама, али су други, нимало безалени проблеми — пред нама. То је проблем Косова и Метохије, а још шире, у Македонији, Црној Гори, Грчкој. Ти проблеми могу се назвати једним именом — албански кризни фактор на територији бивше Југославије. У нашем Центру се интересујемо за изучавање овог питања, припремамо издавање три тома докумената, организујемо округле столове...

(Г. ј.) Реците нам своје виђење проблема на Косову и Метохији.

Очигледно је да је међународна заједница учинила све како би створила најповољније услове за одвајање Косова и Метохије од Србије. Било би чудно када би одустали од свога плана. Србија ће бити принуђена да донесе одлуку о самосталном Косову. Сада све много зависи од политичке елите земље, њене способности да штити властите интересе и могућности да пронађе савезнике или групу за подршку.

(Г. ј.) Због чега се Руска војна мисија повукла са Косова?

То је велика стратешка грешка која се објашњава недостатком средстава. Мислим да иза овога стоје неразумевање руских интереса, уступци НАТО-у, одстуство стратегије на Балкану. Подсећам на познати марш руских плавих шлемова јуна 1999. године од Угљевика у Босни до Косова. Они су тако брзо заузели аеродром Слатину, али НАТО није мислио да Русима да посебан сектор на северу, где је српско становништво било у већини. Срби су руске војнике дочекали с одушевљењем, оним истим какво су показали и 1945. године. Било је цвећа, речи добродошлице, суза радосница и наде не само за своју будућност, већ и за повратак Русије на Балкан. Нажалост, због одсуства политичке воље код руског руководства, нису успели да читаву операцију изврше до краја и уз фактор изненађења изврше десант неколико хиљада наших миротовораца који би НАТО поставили пред чињеницу стварања руске зоне одговорности. Ипак, руски војници су на Косову и Метохији много учинили.

(Г. ј.) Хоће ли се Русија, уз САД[g] и ЕУ[g], укључити у разговоре о коначном стаусу Косова, најављене за идућу годину?

Русија мора да учествује у преговарачком процесу, али не као инструмент Запада за притисак на Србе, с циљем добијања максималних уступака, као што је то било деведесетих година, већ као равноправни партнер с израђеним планом дејства и с конкретним усаглашеним предлозима. При равнодушности Русије, Запад неће оставити Србији велики избор, укључујући и питање Косова и Метохије.

(Г. ј.) Колико је Русија заинтересована за Балкан?

Има речи о томе да је политичка елита деведестих година урадила све да би изразила своју незаинтерсованост за Балкан. Политика коју су водили Козирјев (намерно) и Јељцин (ненамерно) унела је погоршање односа са Србијом и фактички излаз Русије с Балкана. Али то не значи да ће тако бити увек. Историјски и геополитички, Русија је врло заинтересована за своје присуство у том региону. Као и увек, скоро све ће зависити од политичке воље руководства земље. Што се тиче нас, научника, ми радимо све да би разјаснили и подржали овај процес повратка.

(Г. ј.) Каква је улога Русије у новој Европи?

Сама Русија се налази у тешком положају. Она се с великим напором бори за своје место у новој Европи. Због рата у Чеченији, због покушаја спровођења самосталне политике, она је принуђена да успостави стални дијалог у Стразбуру, Бриселу, Вашингтону. Но, у много чему то је резултат њене спољне политике у претходном периоду. Ја пишем и говорим о томе да стратегија у политици не може заменити тактику. А стратегија Русије била је одсутна, и још увек је — каже Гускова Јелена Јурјевна.