Mudžahedini na evropskom Balkanu

Učešće modžahedina u ratu na teritoriji Bosne i Hercegovine poznata je činjenica. 1992. tamo je formiran odred modžahedina u selu Jablanicu pored Tešnja. Poznata su imena šeika Abua Abdula Aziza po nadimku Barbarosa i komandira odreda El-Mudžahidin Abua Malaea, koga su Amerikanci prozvali Mladi Osama.

Njihova pojava na bosanskom frontu izmenila je karakter rata: u ratu u BiH se utvrdio radikalni islam sa ideologiom džihada. Oni su postali udarne elitne jedinice, koje su radile ono što drugi bosanci nisu mogli da rade. Već u septembru 1992. godine učili su bosanske muslimane da ratuju: među prvim operacijama bilo je ubistvo tri nenaoružana Srbina. njihove glave su postavljene u Tešnju na očigled svih. Odred El-Mudžahedin, formiran 13. avgusta 1993. godine po naredbi načelnika Glavnog štaba Armije BiH Rasima Selića, u svojim redovima je imao mnogo stranih dobrovoljaca bliskih terorističkim organizacijama (GIA, Alžir, Gama Isllamia…) i mnogo važnih predstavnika aktualne globalne terorističke mreže Al-Kaida. Strani dobrovoljci bili su deo armije BiH.

Mudžahedini su se odlikovali posebnom surovošću: oni su vršili čišenje teritorije od Srba i Hrvata, ubijali svoju žrtvu ne mecima, već nožem, polako, pri tome obavezno odsecali glavu. Ulivali su strah u kosti stanovnicima time što su nabijali na kolac, pekli na ražnju. Vršili su terorističke i diverzantske akcije, učestvovali u obuci vojnih kadrova, aktivno se bavili isporukom oružja u BiH.

Odred El-Mudžahedin formalno je bio raspušten početkom 1996. godine, ali kući su se vratili samo malobrojni. Mnogi veterani ovog odreda su dobili bosansko državljanstvo i kompaktno su se naselili u nizu regiona Bosne i Hercegovine. Lokalni stanovnici su govorili da oni stvaraju svoju mini islamsku državu u planinama Ozrena i nekada srpskom selu Bočinja. U tom selu u starim srpskim kućama posle rata smestilo se 1500 modžahedina, od njih 150 su bili stranci. to su uglavnom Arapi koji su se oženili bosankama. Bočinja je vrlo brzo počela da liči na pravu koloniju Al Kaide u BiH. Oni su živeli po svojim zakonima, nisu priznavali sarajevsku vlast i lokalne običaje. A kada se 2001. u selo vratilo 114 srpskih proodica, mudžahedini su počeli da vode protiv njih oštru borbu, nudeći im da pređu u islam. Nedaleko od Travnika ista sudbina je stigla hrvatsko selo Guča Gora. mudžahedini su tamo uveli svoj red: molitva 5 puta dnevno, feredža za žene, zabrana alkohola i svakog kontakta sa neverncima. Sledbenici «čistog islama» salafiti izabrali su selo gornja Maoča. Tamo njihova zajednica funkcioniše kao armijski odred, na čiju teritoriju ne može da stupi običan čovek. Tamo cvetaju šerijatski srednjovekovni zakoni, strogi vojni poredak i izolovanost od ostalog sveta. 2012. godine u Sarajevu je održana konferencija vahabita na kojoj su se čuli zahtevi da se u BiH izgradi šerijatska država.

U Centralnoj bosni mudžahedini su često napadali lokalne stanovnike zbog njihovog nemuslimanskog ponašanja. Po mišljenju stručnjaka, talas terorističkih akata u BiH je njihovih ruku delo. Od 1995. do kraja 1997. godine izvršeno je više od 100 terorističkih akata na teritoriji Federacije BiH, od kojih je većina bila usmerena protiv hrvata, kaoi Srba, koji su se vraćali u svoje domove.

Oko 100 veterana islamističkih specijalnih odreda krajem 1995. godine prešlo je u Čečeniju i ratovalo tamo. 1997. i 1998. godine kativna pomoć oružjem pružala se Albancima sa Kosova. građanin Sirije Abu Hamsza, jedan od te 4000 modžahedina stranaca koji su stigli 90-ih godina iz čitavog sveta da se bore za svoju bosansku braću, govorio je 2006. godine: Moramo da ostanemo da organizujemo otpor naredne godine, kada se postavi pitanje otcepljenja Kosova. Posebno poštovanje kod njega su izazivali bosanci koji su ratovali u Čečeniji: To nije bilo lako, morali su da plate ogroman novac samo za to da stignu do Kavkaza i bore se rame uz rame sa svojom čečenskom braćom.

Popunjavanje redova modžahedina u BiH nastavilo se i posle 1995. godine. Mlade ljude regrutuju u džamijama, ali dešavaju se slučajevi kada ih uzimaju iz muslimanskih porodica nasilno. Već nultih godina kod Bihaća u specijalnom međunarodnom kampu su pripremani mudžahedini koje su obučavali za terorističke akte po čitavom svetu. Poznata estremistička organizacija Aktivna islamska omladina, osnovana u Zenici 1995, zalaže se za radikalni islam i oružanu borbu. Finansirala je organizaciju Saudijska Arabija. Glavna parola je Džihad. Za nekoliko godina Aktivna islamska omladina se uvećala za nekoliko hiljada ljudi i imala je svoja odeljenja u Travniku, Bugojnu, Zavidovićima, Visokom i Sarajevu. Adnan Pezo koji je bio na čelu Aktivne islamske omladine od 1997. godine bio je ubeđen da u BiH za islamiste nema zajedničkog života sa katolicima, pravoslavnima i muslimanima ateistima. Krajem 2000. godine Aktivna islamska omladina se premestila u Sarajevo, a Peza je zamenio Almin Fočo.

2009. godine Mustafa Cerić, religiozni lider muslimana BiH, nazvao je vahabite «čuvarima bošnjačke časti». U jednom zvaničnom organu Islamske zajednice BiH bilo je objašnjenje vahabizma. Njegov religiozni, socijalni i politički princip svodi se na parolu: ili ćeš postati vahabia ili ćemo te ubiti, oteti imovinu, a rođake pretvoriti u robove.

Predavač strategije na Američkom pomorskom koledžu Džon R. Šindler ističe da BiH uranja u kriminal, korupciju i političko-ekonomske probleme, predstvlja snažnu bazu radikalnog islama. Po ocenama izdanja Fokus iz Banjaluke, u datom trenutku u BiH ima od 200 do 400 hiljada pristalica vahabizma. Kako tvrdi ekspert za vahabizam i terorizam Dževad Galijašević, vahabiti mirno treniraju i prolaze obuku u fiskulturnim salama škola na teritoriji opština Zavidovići, Pofalići. Železno Polje, Šerići, u džamiji u Maglaju, sarajevskoj džamiji kralja Dahda. Njihova obuka podrazumeva takve predmete kao što je ideologija vahabizma, postupci borbe, vladanje savremenim oružjem.

Posle stupanja na snagu Dejtonskog sporazuma mnogi mudžahedini su sklopili ugovor sa američkom privatnom vojnom firmom MPRI Stručnjaci ove firme učestvovali su u pripremi OVK. Njeni tragovi mogu se naći svuda gde tinjaju konflikti — od Makedonije i Kosova do Gruzije… Grupacije povezane sa Al-Kaidom sa Kosova i iz Bosne i Hercegovine u naše dane snabdevaju oružjem sirijske teroriste, među kojima ima Albanaca i bosanaca. Po nekim podacima, u Siriju sa Balkana od sredine 2012. godine već je prešlo oko 300 modžahedina iz BiH, Albanije, Makedonije i Srbije (Sandžaka). Među njima ima i prvih poginulih. Na Kosovu u specijlanim kampovima bivše OVK obučavaju se sirijski teroristi, kao i predstavnici Al Kaide iz drugih zemalja. Sirijska opozcija ne krije da želi da nauči od OVK metode organizacije oružanog otpora protiv režima Bašara Asadar.

Posle događaja 11. septembra 2001. i početka antiterorističke kampanje mnogi mudžahedini u BiH su bili lišeni bosanskog državljanstsva i bili su primorani da napuste zemlju. Protiv nekih su bili pokrenuti krivični postupci, ako je razotkrivana njihova delatnost u pripremi terorističkih akata. 2002. godine kantonalni sud u Sarajevu je izručio Vašingtonu 6 učesnika takozvane Alžirske grupe, optužene za pripremu napada na ambasadu SAD. U selu Gornja Maoča 2010. bila je izvedena policijska operacija Svetlo za likvidaciju vahabitske zajednice. Ali sama pojava vahabizma u zemlji nije nestala. Sarajevo ne žuri da pozove vahabite na red. Posle nekoliko policijskih akcija na slobodi je ostao vrh pokreta, čiji ukupan broj će uskoro preći granicu od 10%. Vahabizam se već utvrdio u BiH kao prepoznatljiva religiozna, kulturna i socijalna pojava, prihvatljiva za deo muslimanskog stanovništva Bosne. Bosna postaje jedina evropska zemlja gde se radikalni islam ukorenjuje, širi i sliva sa vlašću na značajnoj teritoriji Federacije.